1746
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1746 на Викимедијиној остави.
| |
1746. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 8. јануар — Јакобитски устанак: претендент Чарлс Едвард Стјуарт лако заузима варош Стирлинг али неуспјешно опседа замак.
- јануар — Питер ван Мушенбрук из Леидена јавља да је открио справу за складиштење електрицитета, прву врсту кондензатора, названу Леиденска тегла (Еwалд Георг вон Клеист је јесенас независно открио исту ствар).
- 17. јануар — Битка код Фалкирк Муира: Јакобити поражавају британске снаге које су ишле деблокирати Стирлинг, али у конфузији не користе успех. Британски командант ген. Хавли је пре краја месеца замењен војводом од Кумберланда.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 11. фебруар — Британски премијер Хенрy Пелхам, као и његов брат Томас, дају оставке захтевајући да у владу уђе и Вилиам Пит Старији - то се убрзо и догађа, с обзиром да краљ Џорџ II не може наћи друго решење.
- 17. фебруар — Рат за аустријско наслеђе: Французи обустављају опсаду Алесандрије, као знак добре воље током преговора са сардинским краљем Карлом Емануелом - овај међутим чека аустријску концентрацију у Италији, омогућену прошлогодишњим миром са Пруском, па да настави рат.
- 22. фебруар — Рат за аустријско наслеђе: опсада Брисела се завршава након три седмице, Аустријанци се предају Французима маршала Маурица де Саxа.
Март
[уреди | уреди извор]- 5. март — Карло Емануел Сардински наставља италијански театар Рата за аустријско наслеђе: напада Асти, чији се француски гарнизон од 5.000 људи предаје три дана касније.
- 10. март — У Лахору почиње Чота Галлугхара, "мали масакр", убијање Сика - сматра се да их је до јуна страдало 7.000. Наређено је уништавање светилишта и светих записа.
Април
[уреди | уреди извор]- 16. април — Битка код Кулодена у којој британска (хановеранска) војска под војводом од Кумберланда уништава шкотску јакобитску војску принца Чарлс Едварда Стјуарта, а што представља крај Јакобитског устанка, односно посљедњу копнену битку на тлу Велике Британије.
- април — Генерал Енгелсхофен стигао у Петроварадин да руководи развојачењем границе - наилази на отпор Срба, следеће зиме одлази у Беч по инструкције.
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Посвећена још недовршена Црква Асамових, Асамкирцхе, у Минхену, приватна црква браће Асам - важна грађевина јужнонемачког позног барока.
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Рат за аустријско наслеђе: Французи заузели Антверпен.
- 2. јун — Петербуршки уговор: дефанзивни савез Русије и Аустрије против Пруске.
- 16. јун — Рат за аустријско наслеђе: Битка код Пиакензе у којој аустријске трупе наносе тежак пораз француско-шпанској војсци, осигуравши тако контролу Хабсбурговаца над највећим дијелом северне Италије.
- 18. јун — Потписан уговор са Самуелом Џонсоном за писање енглеског речника (објављен 1755).
- 22. јун — Рат краља Џорџа, из Француске креће Експедиција војводе д'Анвиллеа према Новој Скотији у Америци, која се до октобра завршава потпуним неуспехом.
Јул
[уреди | уреди извор]- 6. јул — Први карнатички рат, индијски театар Рата за аустријско наслеђе, између Британаца и Француза. Поморска битка код Негапатама је тактички без победника, али Французи долазе у стратешку предност.
- 9. јул — Умире шпански краљ Филип V, након 45 година на престолу - долази његов син Фердинанд VI, звани Учени или Праведни (до 1759).
- 9. јул — Петар Јагодић Куриџа је пуштен из млетачког затвора, након одслужених 40 година казне.
- јул — Париски суд је наредио спаљивање "Филозофских мисли", првог оригиналног Дидроовог дела, које је анонимно објавио.
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — У знак одмазде због потпоре коју су становници шкотског Височја дали јакобитским побуњеницима, у Шкотској је на снази Закон о проскрипцији, чији је дио Закон о одећи, којим је забрањено ношење килта (забрана ће бити укинута 1782).
- 5. август — Господар Влашке Константин Маврокордат, принуђен проблемом одбеглих кметова, доноси указ којим омогућује њихов откуп, власништво над окућницом и продају производа у замену за одређени број дана рада.
- 6. август — Умро је Кристијан VI, краљ Данске и Норвешке, наслеђује га Фредерик V (до 1766). Зависи од саветника, нарочито А. Г. Молткеа.
- 10. август — Рат за аустријско наслеђе: Битка код Ротофреда: франко-шпанске снаге одолевају аустријским нападима близу Пиаћенце али се морају повући према Ђенови.
- август — Почиње Конгрес у Бреди, мировни преговори Рата за аустријско наслеђе, развлаче се до 1748.
- 16. август — Војвода Гуастале Гиусепе Мариа Гонзага умире без наследника - земљу прво узима Аустрија, а од 1748. је део шпанско-бурбонске Парме.
- 18. август — У Лондону су, осуђени за издају, посечени шкотски племићи: ерл од Килмарноцка и лорд Балмерино (лорд Ловат је погубљен следећег априла).
Септембар
[уреди | уреди извор]- 4. септембар — Керденским уговором је завршен Османско-персијски рат: границе остају исте, Османлије признају афшаридску власт у Персији, договорена размена посланстава.
- 6. септембар — Рат за аустријско наслеђе: Аустријанци заузимају Ђенову.
- 9. септембар — Рат за аустријско наслеђе: Француски експедициони корпус заузима Мадрас, главно британско упориште у Индији.
- 20. септембар — Принц Стуарт је заувек напустио Шкотску.
- 20. септембар — Рат за аустријско наслеђе: Напад на Лориент: Британци се искрцавају у Бретањи, али се повлаче 7. октобра након бомбардовања града.
- 30. септембар — Рат за аустријско наслеђе: Аустријанци у Намуру у Белгији се предају након француске опсаде.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 2. октобар — Француска флота је захваћена олујом код Мадраса, тону бродови Дуц д'Орлéанс, Феникс и Лyс са 1.100 чланова посаде.
- 11. октобар — Рат за аустријско наслеђе: Битка код Рокоуxа, близу Лијежа у Белгији, још једна је француска победа у Фландрији, али одлучујућа победа је измакла у овој сезони.
- 22. октобар — Универзитет Принстон основан као Универзитет Њу Џерсија.
- 24. октобар — Битка на Адyару: Французи су одбили скоро десет пута већу армију аркотског наваба Анваруддин Кхана од Мадраса.
- 28. октобар — Катастрофални потрес погађа Перу, при чему су разорени Лима и Каљао.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 5. новембар — Током турнеје по Европи, носорога Клару је у Бечу видео и царски пар Франц и Марија Терезија.
Децембар
[уреди | уреди извор]- децембар — Шејх Мехмед Ужичанин је окупио око себе људе - догодине избија буна у ужичком крају.
- 5. децембар — Рат за аустријско наслеђе Аустро-сардинска инвазија Француске, уз помоћ британске флоте: Бровнеови Аустријанци започињу опсаду Антибеса - траје до почетка фебруара, без успеха.
- децембар — Рат за аустријско наслеђе: Французи покушавају освојити британски Форт ст. Давид код Кудалореа у Индији.
- 19. децембар — Пераштански гусар Крило Цвјетковић је ухапшен од Турака код Драча, два дана касније је обешен. Удовица Гарофалија и још три жене су затворене код скадарског паше, Пераштани их отимају следећег маја.
- 21. децембар — Марија Терезија донела одлуку "да митрополит није глава народа него цркве, те тужбе, које се тичу народа, нека се не шиљу преко њега."
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Мере апсолутистичке државе утичу и на римокатоличку цркву у Хабсбуршкој монархији: строже се забрањује објављивање папинских одлука без државних одобрења, цензура прелази у руке државних надлештава, поново ограничене компетенције црквених судова, уз папино одобрење укинуто неколико празника.
- Војна граница: Хилдбургсхаусен формирао регименте у Карловачком генералату, узбуђени народ и неки виши официри покрећу брињско-личку буну. Регименте су у целој Војној крајини: личка, оточка, огулинска, слуњска, двије банске (петрињска и глинска), крижевачка, ђурђевачка, градишка, бродска и петроварадинска; деле се на батаљоне, компаније и општине, службени језик је немачки.
- Посао формирања славонско-сремских регименти повјерен је фелдмаршаллајтнанту барону Енгелсхофену (од 1747). У Посавској граници образоване три пешачке регименте, Градишка, Бродска и Петроварадинска и две коњичке тј. хусарске. Од крајишника расформиране Поморишке крајине (мањи, филијални, шанчеви Јенопоље, Вилагош, Охаба, Иратош, Симанда и Арад) оснива се земаљска покрајинска милиција. Распуштају се "националне" милиције по угарским градовима (Острогон, Ђур, Коморан, Сигет, Солнок, Велики Варадин), добрим делом састављене од Срба.
- Оточац, Огулин, Ђурђевац седишта су пуковнија. Пакрац је стављен под управу Дворске коморе након заробљавања баруна Тренка. Карлобаг, раније под влашћу Краљевске коморе у Бечу, долази под Краљевску врховну комерцијалну интенденцу из Трста.
- Нови Сад је даровао двору 8.000 форинти, добиће диплому са повластицама 1748.
- Након Јахја-паше Хатибзадеа, београдски мухафиз је Сејид Мехмед-паша Силахдар (1747-48). Јахја-паша је остао дужан султанској благајни 17.500 гроша, премештен је у Румелију, успут му је наложено да угуши јаничарску побуну у Нишу - али удружио се са арбанаским пашама и беговима и кренуо у поход на град, с пљачкањем околних села.
- Изгађена је Преображењска црква у Сентандреји.
- Пећки патријарх Јанићије дао оставку, оробио је ризницу, оставивши само мошти, и с "великим благом" отишао у Цариград - патријаршија је терет због презадужености (постаће цариградски патријарх 1761-63). На пећки трон ће 1747-52. доћи Атанасије II Гавриловић.
- Сукоби између Црногораца и Албанаца у Котору, као и следеће године. Млечани су преселили 26 Албанаца у Рисан и Херцег Нови.
- Марија Терезија је продала језуитима палату Неуе Фаворите за образовне потребе - настаје Тхересианум, школа за државну службу.
- Вишеславова крстионица премештена из Нина у Венецију (враћена 1942. у Нин).
- Збор за ширење вере укида Илирски колегиј у Ферму, питомци су премештени у семениште у Риму.
